Sa razvojem "cloud" servisa, internet je dobio skoro pa polu-revoluciju. Odjednom se svima učinilo da je hardver postao zamenjiv i da njegovo vreme prolazi. Gotovo da su se neki poradovali (recimo neki koji žive u NR Kini i proizvode računare), da će moći da potroše sve zalihe starih procesora i kućišta i malih memorija i hard diskova, i da će na kraju moći sve to da rasprodaju zahvaljujući magičnim "oblacima" na kojima ćemo mi svi, odjedared, poželeti da čuvamo sve svoje podatke, umesto na svojim hard diskovima. Da ipak malo razjasnimo situaciju...

Oblak za skladištenje podataka je praktično hard disk koji je vaš, ali u stvari baš i nije vaš, jer se ne nalazi u vašem računaru (što bi rekao naš narod:"Livada je od onoga čije su ovce na njoj!" Dakle, ispostavlja se da odjednom vi možete da imate kod kuće računar koji, hipotetički rečeno, nema hard disk (ili ima neki vrlo mali, možda čak i starije generacije), već mu je dovoljna internet konekcija da se pomoću nje zakači na svoj hard disk i počne da barata nekim korisničkim podacima koji se na njemu nalaze. Da li ovo zaista ovako funkcioniše? DA! Da li će ovo da izbaci hard diskove u računarima iz upotrebe? NE!

Prvo, svi znamo da na internetu nema privatnosti, ali psiha je čudo i samim tim kad je nešto kod mene na računaru, imam osečaj kao da je moje, te da samim tim mogu da ga zaštitim nekako od drugih pogleda. Nadalje, svrha vascelog računarstva i informatike je baratanje informacijama, pa ukoliko iz bilo kog razloga nemate pristup internetu, vaši podaci ne mogu da se u realnom vremenu osveže (update-uju) na oblaku. Praktično, da biste koristili oblak, i dalje vam treba hard disk na računaru u kom će biti smešteni podaci koje želite da čuvate i kod sebe i na oblaku.

Koja je onda svrha oblaka? Jednostavno - organizacija podataka i mogučnost da konačno u svetlu opadajućih cena hardvera ne nosite računar ni kući ni na posao, već da imate dva, koji međusobno sinhronizuju vaše podatke u realnom vremenu, pamte izmene i prebacuju ih sa računara na računar, tako da je vama (pod uslovom da uvek i svuda imate internet), lako da dođete do svojih podataka koji su identični na svim uređajima koje koristite.

Neka od najpoznatijih imena u svetu cloud servisa su DropBox, One Drive i Google Drive. Funkcionišu identično, upravljačke komande su im slične na internetu, a slične su im (i veoma jednostavne) komande i za upravljanje folderima za sinhronizaciju na vašem računaru. Čak se može reći da te komande pomalo podsećaju na video rekorder - Play, Pause, a umesto Rec imate Sync.

U našem obilatom korišćenju svih dostupnih memorija na internetu i kod kuće na računaru, iznenadili smo se jednim cloud servisom koji je trenutno (jul 2016.) najdarežljiviji po pitanju prostora koji dobijate gratis, najjeftiniji po pitanju cene doplate za još prostora, a izgleda najbrži u sinhronizaciji podataka. Naime, radi se o ruskoj firmi Yandex (da ne objašnjavamo puno, u pitanju je ruski pandan Google-u) i njihovom proizvodu Yandex.Disc. Upravljanje je omogućeno na ruskom, engleskom i još nekoliko jezika, a najvažnije - ono što instalirate kod sebe na računaru radi i na Windows i na Linux operativnim sistemima (što nije slučaj sa Google proizvodima). U pitanja bezbednosti i kriptovanja ovaj put nećemo ulaziti, svi ti servisi su navodno 100% bezbedni, ali i sami smo svesni da ih koristimo na sopstvenu odgovornost, te ako nam neki dokumenti nestanu tako što ih oblak "pojede", niko nam neće nadoknaditi štetu, barem ne ukoliko smo osnovni korisnik besplatne verzije.