Kada se malo bolje zagledate u suštinu interneta, ljudi na njemu traže samo dve vrste stvari - ili totalne gluposti da ubiju vreme ili ono što ih baš zanima (tj. što im je baš potrebno). OK, ovo i nije neka mudrost jer generalno gledano, sve ono što se ikada potraži na internetu može da se, od slučaja do slučaja svrsta u jednu od ove dve kategorije.

Ipak, kada pođemo od opšte poznatih činjenica da je radno vreme sve duže, stresa sve više, a pritisak iz okoline se povećava u svim sferama života (karijera mora da se gradi, pare moraju da se zarađuju, deca moraju u vrtić, svi moramo da budemo opremljeni modernim telefonima, itd), tada shvatamo da se svi oni koji nešto serviraju od informacija u etar u stvari guraju u ono malo slobodnog vremena koje imamo. Šta se, dakle, dešava kada smo pretrpani sadržajima čija je jedina svrha da nam odvuku pažnju? Pa jednostavno, vrlo često ne nađemo ono što nam treba, ali zato nađemo 1,001 stvar koja nam nikad pre toga nije pala na pamet.

Tu dolazimo do pitanja poverenja i traženja preporuke od usta do usta, a u tome nam značajno pomažu društvene mreže. Ipak, i one znaju biti obmanjujuće pošto se u današnje vreme i preporuka može kupiti, a razaznati pravu od naručene preporuke na FB ume da bude komplikovano, posebno ako je ono što tražite jednokratno. Ovde prvenstveno mislimo na to da se npr. jednom u životnom veku jednog stana zastakljuje terasa, jednom u par godina se kreči ili spušta plafon, jednom gradimo kuću, jednom menjamo plivajući zamajac u životnom veku automobila i tako bismo mogli da nabrajamo do besvesti i nazad. Zašto ljudi traže preporuku za ove stvari? Jednostavno je - ne žele da donesu pogrešnu odluku. Obzirom da preporuka sa FB može biti i neistinita, "lajkovi" kupljeni, a fotografije tuđe (uz svo uvažavanje onih koji štite autorska prava), tada dolazimo do zaključka da je sajt i dalje veoma potreban alat u malom biznisu, jer na sajtu baš i nećete pisati svašta o svom biznisu i referencama.

Prosto, za sajt se zna da je vaš i da vi koji ste vlasnici odlučujete o tome šta će na njemu biti objavljeno. Takođe, zanatske usluge ćete na internetu tražiti samo jednom. Budete li zadovoljni, pa vratićete se istom "majstoru" za par godina kada ponovo nešto budete "zidali". Jeste, možda ćete ga opet tražiti na internetu da nađete broj telefona ili link ka FB profilu, ali tražićete NJEGA PO IMENU. Majstor, zanatlija je toga svestan i trudiće se da iskoristi svoju jednu šansu da se pokaže, jer ako bude suprotno - ocrnićete ga na mreži, ali i u društvu.

Obzirom da je zanat vrlo često neisplativ na velikim udaljenostima, svestan je i zanatlija i vi, da vrlo verovatno poznajete određen broj ljudi zajedno, te da "pljuvačina" može biti bolna i trajna. Ovo je, dakle, jedno od onih pitanja koja imaju jednostavan odgovor čak i u komplikovana vremena - DA, LOKALNI BIZNIS JESTE POGODAN ZA GLOBALNU MREŽU, jer je i mreža u suštini lokalna, koliko god njene tehničke karakteristike i domet bili globalni. Uostalom...baš me briga koliko košta majstor za kuhinje u Čikagu, interesuje me pošto je njegova usluga u Novom Sadu.